Strangers by Harry Harrison

Harry Harrison

Harry Harrison

There was I on the rusty deck of the Maria Bella heading off home. Depressing. The summer was over. Europe was saying an indifferent goodbye. I spat into the ocean and turned my back on Europe.
Africa was waiting on the other side of the strait, just hazy green hills from here. Yet it was a continent, with jungles, deserts, exotic cities, elephants, cannibals …
I was saying good-bye to Africa too — without ever even seeing it. Andy Davis: ex-student, ex-painter. Back to the country which would grab me the second my foot touched the shore. The Army. The job. Responsibilities. I could see it all and I was deeply depressed.
A group of bagged men appeared on the deck. A new passenger? I moved over for a better view. My only fellow passenger was an old French priest with red eyes and not a word of English. Captain Sebastiano spoke a kind of English, but we didn’t understand each other well. So another passenger would really help since I didn’t want to talk to myself.

It was another passenger, but I was still out of luck. An Arab woman head to toes in black clothes and a veil. She would talk Arabic or maybe French and be a hundred years old. I wished I had bought some more books for the trip.
When she passed she raised her head, and I stared into the darkest, blackest, loveliest eyes I had ever seen. From the way she moved I could tell she was young.
I went to my cabin and dug out a bottle of grappa. One look, and I knew. Maybe when I saw what was behind the veil, I would change my mind. Probably. But my imagination worked up. Ten days of, the sea, just her and me.
The gong has gone, telling that the meal was ready. I hurried to wash and remembering our new passenger put on my last clean shirt and my tie for the occasion.
I was finishing my soup when she came into the dining room.
She was seated at an empty place at the long table. She was silent, calm, and those eyes above the veil, just as I remembered them, only maybe better.
“Buona sera”, I said, «Е signora… signorina…”
“I speek English eef you weesh”.
“I do too”. Witty as hell tonight.
She just nodded at that. My brain stopped working and there was nothing I could say. I watched out of the corner of my eye as the soup arrived and was put in front of her. Now something had to be done with the veil.
It was simple enough. She just unhooked it and took it off.
This was a face in a thousand, the kind they photograph for the magazine covers. Smooth and flawless. Full lips, red and moist, a graceful nose. If I wasn’t such a second-rate artist I would have painted that face. I wanted to kiss those lips.
“My name is Andy Davis. Your fellow passenger”.
She looked at me again, frowning slightly. Translation problems? Should I tell her again? Before I could make my mind up, she spoke.
“I am fellow passenger as well. My name ees Tamu Safari”.
“That’s a very nice name”.
“My father gave eet to me”
“That’s great. My father gave me mine too”. He hadn’t. In fact I was named after my mother’s uncle.
The thing was she wanted to talk, I felt that at once. And her accent wasn’t as bad as I thought it was. We talked through the rest of the meal, and she told me about this town where she came from, I forget its name, and how her old man was in business, and how she was on the way to the States to stay with relatives. I told her how I got out of college and had worked at a job and saved to come to Europe, and how my old man was a president of a large corporation, most of which was true, except I forgot to mention I got out of college by being thrown out, and how the Army had its jaws open to swallow me as soon as I appeared again. And how I didn’t want to get swallowed.
The next morning when I came up, she was sitting in a deckchair reading the Bible. She was no longer wearing the veil, but was still dressed in black.
“Do you know this book?” she asked.
“Yeah, sure. Always a copy around the house. A best-seller”.
The priest gave it to me at breakfast. He said it would do me good. Parts of it are exactly like the Koran.»
I dropped into the next chair and opened my shirt. The sun was warm, and I was not getting into any religious discussions, thank you, no.
“Great day for sunbathing”. Her eyebrows lifted daintily.
“Sunbathing. That’s what we do a lot. In your country you wear many heavy clothes to keep off the heat of the sun, but we do it the other way. We wear heavy clothes all winter, then peel down in the summer to get a tan. Everybody does it”.
“Peel? That means to strip off the skin”. I had to laugh, and she hesitated a second, then laughed too. “I have made a foolish linguistic mistake?”
“No. You’re correct. Peel, that’s slang. Like, look. I’ll peel off my shirt now so that the sun can get to me”. And I did.
“Do you peel all your clothes? We would never do this”.
“No, not all the clothes. We usually wear swim clothes for sun-bathing”.
“And what are they?”
“It’s well, hard to describe. Please wait a second. I have a magazine in my cabin with pictures in it, that’ll give you an idea”. And I brought her an old copy of Life.
“I see”, Tamu said, but never changed expression. Very cool, this girl.
“May I read the rest of the magazine?”
“Great, keep it, if you want. I’m going to get some coffee — want some?”
She shook her head no, and I went after the coffee, which I needed. When I came back she was there in the same deck chair. Only this time wearing a black low-cut swim suit.
“Is there something wrong with it?” she asked.
“No, great, couldn’t be greater”.
“If I am to go to the States, I must dress as other people dress. Now we’ll sunbathe, and I hope you’ll tell me more about your country”. I did. She was eager to hear everything about our great land and I gave it to her. She listened attentively to every word.
Time slipped by very fast. There was a gong in my ear. It was time to get dressed for dinner.
When I passed the captain’s cabin, the door opened suddenly.
“I am watching you with this woman”, hissed Captain Sebastiano.
“Don’t be jealous, not your type”.
“Don’t make fun with me. She is no good Arab woman with her clothes off and no veil. And the talk. At first she speaks English very badly, then all at once she speaks it perfectly”.
“Can’t hate the girl because she has got a good ear”.
“She’s a spy! That’s what she is”.
“You have too much imagination, Captain, just too much”.
But did he? Yes, Tamu was speaking English incredibly better than just a day earlier. She was a bright girl, that’s all. She picked things up fast. Nothing else.
After dinner Tamu dived into reading. I found a magazine with a crossword puzzle I had not done. Tamu showed no interest in continuing our conversation.
“Fraggis… frittle…” I muttered.
“What is that?” she asked.
“Microscopic substructure”, I answered. “Eight letters beginning with FR”.
“Frustule, botany, the siliceous cell wall of a diatom”. Then she was back at her reading.
It fit. It was right. Just like a definition out of a dictionary. Is that why her English was so good? Had she memorized a dictionary?
“Yes, that seems to fit,» I said. «Here, nineteen down, beginning with an H, six letters, a feudal tribute —“
“Heriot”.
And she did it, I swear, while she was reading. I was beginning to sweat. I had never even heard of heriot, but it fit perfectly.
“Here is an interesting puzzle, ha-ha. There are 92 hunters and each of them shoots 430 ducks. How many ducks do they kill?”
“39,560”. Turning the page, not even looking up.
This was all wrong. She could do in her head what I had to work out on paper. I’m not sure I liked it.
“I’ll be back in a minute”, I muttered and got out.
“A bottle of grappa, please”. I said to the barman.
He dug out a bottle of grappa and dusted it off.
“Six hundred lire or one American dollar”.
I slapped at my pocket and realized I had left my wallet in my cabin.
“I’ll be right back”. I said and ran down to my cabin.
The door of my cabin was slightly open, though I had left it closed. And locked.
Tamu was standing over my open suitcase with my passport in her hand.
What did you say in a situation like that?
“You have broken into my cabin and are stealing my passport!”
“How cruel of you. The door was open and I came in. I’ve stolen nothing”.
“You have it in your hand!”
“I am examining it. It is a very interesting document”.
“Now hand it back”.
She hesitated a moment, looking at me closely, before she spoke.
“I’d like to examine it further. Just for a little while. You know I’ll give it back — what else could I do?”
What else? What did she mean? I was still angry.
“Of course you can examine it. But the examination fee for the standard blue American passport is a hundred dollars an hour”.
“Very well. Here is the hundred dollars”.
And she had it too, in a little purse she dug out of her clothes. They were in my palm and she was out of the door before I could realize what had happened.
One hundred dollars. They smelt like the real green. And a minute later the barman gave me the change from two bottles of real Scotch. It tasted very; very good indeed.
Europe was behind me, America ahead, a mystery woman in my life, and money in my pocket. I sat in the deck chair and drank and looked at the stars which were doing things that I had never seen stars do before, and it was just pure luck I didn’t fall into the ocean.
I found myself in her cabin. It was dark.
“My passport. You have rented my passport and the hour is up”.
“Your passport is back in your room. I returned it some time ago”.
“Passport”, I said, putting my hands out to keep my balance. My hands were on her shoulders.
“Tamu…”
“You’d better go to your cabin now, Andy. We’ll talk in the morning”.
“Tamu”, I pulled her closer.
Her skin was velvet.
It was afternoon before I could crawl out of bed, and crawl was all I could do. I was in my own cabin, and I never questioned how I had got there. I shaved, chewed all the aspirins I had, took a cold shower, and rang for the messboy, who brought me lots of black coffee.
This was going to be a good trip after all. I went out and down the corridor, whistling, to Tamu’s cabin and pushed the door open.
“Hi!” I said warmly, but there was no one there. The cabin was neat, there were no personal things in sight at all. Except for an American passport on the table. Mine? But mine was in my cabin.
It couldn’t be true but it was. Tamu stared up at me out of the picture. The page opposite gave the name of Tammy Savani. Tamu Safari? Birthplace, Connecticut, USA. Was she a spy then and the captain was right? And what had she wanted my passport for?
“When you are through examining it, may I have it back?” she asked. Inside with her back to the closed door.
“You’re an American?”
“No”.
“A spy then?”
“No. I am a commercial representative representing certain financial interests”.
“You said you were a simple Arab girl”.
“A necessary cover”, she said calmly.
“What country are you from?”
“None you know”.
“My geography isn’t that bad, maybe my best subject. I know every country, even the new ones.»
“My country is incredibly distant, a matter of light-years”.
“Yeah, yeah, like on another planet”.
“That’s correct”.
Well, that stopped me, as you might imagine.
“I am here to try to open commercial relationships with your world. I am looking for a cultural contact for our organization”.
“You talk like a lawyer, Tamu”.
“I am one, among other things”.
“And one of these things is a woman. Do you want to tell me about that? Is it an accident that your people and mine are so much alike?”
“We are not alike. We have many similar features, but the differences, I am afraid, are much greater”.
“You look pretty similar to me”.
“Plastic surgery. Our medical techniques are far beyond yours in every way”.
I tried to imagine what she really looked like — then tried not to imagine. Especially after last night!
“I’m — I am very sorry about what happened here last night. I’m afraid I wasn’t quite myself…”
“I knew it. The smell of alcohol was very strong. I thought you might make a lot of noise if you did not get your way. I couldn’t turn on the lights because my copier was preparing my passport from yours. So what I did was the wisest thing to do”.
“Yes, ha-ha, wisest. Glad you didn’t mind”.
“And I’d like to tell you one more thing. Before going to your planet I adopted this form of the female of your species”.
“Then you are…”
“Male. Exactly. One of the executives in our large corporation”.

Незнакомцы (Гарри Гаррисон)
Я направлялся домой, стоя на ржавой палубе Мария Белла. Депрессия. Лето закончилось. Европа равнодушно прощалась. Я плюнул в океан и повернулся спиной к Европе.
Африка ждала на другой стороне пролива, отсюда просто туманные зеленые холмы. Тем не менее, это был континент, с джунглями, пустынями, экзотическими городами, слонами, каннибалами … С Африкой я тоже попрощался, никогда даже не видя ее.
Энди Дэвис – бывший студент, бывший художник. Назад в страну, которая схватит меня, как только моя вторая нога коснется берега. Армия. Работа. Обязанности. Я мог видеть все это, и я был в глубокой депрессии.
Группа носильщиков появился на палубе. Новый пассажир? Я передвинулся для лучшего обзора. Моим единственным попутчиком был старый французский священник с красными глазами, и он ни слова не знал по-английски. Капитан Себастьяно вроде говорил на английском языке, но мы не очень хорошо понимали друг друга. Еще один пассажир меня спасет, так как я не хочу разговаривать сам с собой.
Это был еще один пассажир, но мне не повезло. Арабская женщина с головы до ног в черной одежде и вуали. Она будет говорить на арабском, или, может быть, на французском и ей, быть может, сто лет. Я пожалел, что не купил еще несколько книг для поездки.
Когда она проходила мимо, то подняла голову, и я посмотрел в темные, черные, самые красивые глаза, которые я когда-либо видел. По тому, как она двигалась, я мог сказать, что она была молода.
Я пошел в свою каюту и достал бутылку граппы. Один взгляд, и я знал. Может быть, когда я увижу, что скрывается за вуалью, я изменю свое мнение. Возможно. Но мое воображение работало. Десять дней, на море, только она и я.
Прозвучал гонг, сообщая, что еда была готова. Я пошел умыться, и, вспомнив о новой пассажирке, решил надеть чистую рубашку и мой выходной галстук.
Я заканчивал есть суп, когда она пришла в столовую. Она сидела на пустом месте за длинным столом. Она была молчалива, спокойна и эти глаза над вуалью, возможно, стали еще лучше.
«Buona Sera», я сказал, «Е синьора … Signorina …»
«Йа могу сказать английский если вы хотеть».
«Я тоже». Я сегодня чертовски остроумен.
Она только кивнула. Мой мозг перестал работать, и мне было нечего сказать. Краем глаза я заметил, как принесли суп и поставили перед ней. Сейчас она должна будет что-то сделать со своей вуалью. Все было элементарно, она просто сняла ее.
Это было одна лицо на тысячу, словно фотография для обложек журналов. Гладкое и безупречное. Полные губы, красные и влажные, изящный нос. Если бы я не был таким второсортным художником, я бы нарисовал это лицо. Я хотел поцеловать эти губы.
«Меня зовут Энди Дэвис. Ваш попутчик ». Она снова посмотрела на меня, слегка нахмурившись.
Проблемы перевода? Должен ли я сказать ей снова? Прежде, чем я смог решить, она заговорила.
«Я также попутчик. Мой имя Таму Сафари».
«Это очень красивое имя».
«Мой отец дал это для меня.»
«Замечательно. Мой отец тоже дал мне мое». Но нет. На самом деле я был назван в честь дяди моей матери. Она хотела поговорить, я сразу почувствовал это. И ее акцент был не так плох, как я подумал сначала. Мы разговаривали до окончания трапезы, и она рассказала мне о городе, откуда она приехала, я забыл его название, и о своем отце и о его бизнесе, и как она отправилась в Америку, чтобы погостить у родственников. Я рассказал ей как закончил колледж, как работал и приехал в Европу, как мой старик был президентом крупной корпорации, большинство из этого было правдой, кроме того, что я забыл упомянуть, что меня выпнули из колледжа, как армия раскрыла свои челюсти, чтобы поглотить меня, как только я появился снова. И как я не хотел быть проглоченным.
На следующее утро, когда я подошел, она сидела в шезлонге, читая Библию. Она больше не носила паранджу, но была еще одета в черное.
«Вы знаете эту книгу?» спросила она.
«Да, конечно. Всегда есть копия дома. Бестселлер».
«Священник дал мне ее за завтраком. Он сказал, что мне это пойдет на пользу. Ее части такие же, как в Коране».
Я сел на соседний стул и расстегнул рубашку. Солнце было теплым и я не хотел вступать ни в какие религиозные дискуссии, спасибо нет.
«Великолепный день для принятия солнечных ванн». Ее брови изящно поднялись.
«Загорать. Мы очень много загораем. В вашей стране вы носите много тяжелых одежд, чтобы держаться в стороне от тепла солнца, но мы делаем по-другому. Мы носим теплую одежду зимой, затем сбрасываем ее зимой, чтобы приобрести загар. Все это делают».
«Сбрасываете? Это означает сдирать кожу?». Я не мог не рассмеяться, и, колеблясь секунду, она тоже рассмеялась. «Я сделала глупую языковую ошибку?»
«Нет. Вы правы. Сбрасывать, это сленг. Как, например: я сейчас сбросил мою рубашку, чтобы солнце смогло добраться до меня». И я сделал это.
«Вы сбрасываете всю свою одежду? Мы бы никогда не сделали этого».
«Нет, не всю. Мы обычно носим купальники для принятия солнечных ванн».
«А что это такое?»
«Это трудно описать. Пожалуйста, подождите секунду. У меня есть журнал в моей каюте с фотографиями». И я принес ей старую копию Лайф.
«Я вижу», сказала Таму, но выражение ее лица не изменилось. Очень классная эта девушка.
«Могу ли я прочитать остальную часть журнала?»
«Отлично, возьмите его, если хотите. Я собираюсь выпить кофе – не хотите присоединиться?»
Она отрицательно покачала головой, и я пошел за кофе, который мне был так нужен. Когда я вернулся, она была на том же самом шезлонге, только на этот раз одетая в черный купальник с вырезом.
«С ним что-то не так?» спросила она.
«Нет, здорово, не могло быть лучше».
«Если я еду в Штаты, то должна одеваться, как одеваются другие люди. Теперь мы будем загорать, и вы расскажете мне о своей стране». Я так и сделал. Она очень хотела услышать все, о нашей великой стране. Она слушала внимательно каждое слово. Время пролетело очень быстро. Раздался гонг. Настало время переодеться к ужину.
Когда я проходил мимо каюты капитана, дверь внезапно открылась.
«Я наблюдал за тобой с этой женщиной», прошипел капитан Себастьяно.
«Не ревнуй, не твой тип».
«Не смейся надо мной. Она не годится в арабские женщины без одежды и вуали. И разговоры. Сначала она очень плохо говорила по-английски, а потом стала говорить отлично».
«Нельзя же ненавидеть девушку за то, что у нее хороший слух».
«Она шпион! Вот кто она».
«У вас слишком богатое воображение, капитан, просто слишком богатое».
Но так ли это? Да, Таму стала говорить по-английски невероятно лучше, чем денем раньше. Она была умная девушка, вот и все. Она все схватывала на лету. Ничего больше.
После обеда Таму углубилась в чтение. Я нашел журнал с неразгаданным кроссвордом. Таму не проявляла интереса к продолжению нашего разговора.
«паркис … паркас …» пробормотала я.
«Что это?» спросила она.
«Микроскопическое основание», ответил я. «Семь букв, начиная с па».
«Панцирь, ботаника, панцирь у диатомовых водорослей». Затем она вернулась к чтению. Это подошло. Это было правильно. Так же, как определение из словаря. Разве что, почему ее английский был настолько хорош? Она запомнила словарь?
«Да, это, кажется, подходит», сказал я. «Вот, девятнадцать вниз, начинается с Г, шесть букв, дань феодалам -»
«Гериот».
И она сделала это, я клянусь, в то время как она читала. Я начал потеть. Я никогда даже не слышали о гериоте, но это подходит идеально.
«Вот интересная головоломка, ха-ха. Каждый из 92 охотников подстрелил по 430 уток. Сколько всего уток они убили?»
«39 560». Переворачивая станицу, сказала она, даже не взглянув на меня.
Это было неправильно. Она могла умножить в уме цифры, которые я сосчитал только на бумаге. Я не уверен, что мне это понравилось.
«Я вернусь через минуту», пробормотал я и вышел.
«Бутылку граппы, пожалуйста», сказал я бармену.
Он выкопал бутылку граппы и вытер с нее пыль.
«Шестьсот лир или один американский доллар». Я полез в карман и понял, что я оставил свой бумажник в каюте.
«Я сейчас вернусь», сказал я и побежал в каюту.
Дверь моей каюты была приоткрыта, хотя я закрывал ее. Закрывал на ключ.
Таму стояла над раскрытым чемоданом с моим паспортом в руке.
Что бы вы сказали в такой ситуации?
«Вы ворвались в мою каюту, и крадете мой паспорт!»
«Как жестоко с вашей стороны. Дверь была открыта, и я вошла. И ничего не украла».
«Но вы держите его в руке!»
«Я изучаю его. Это очень интересный документ».
«Теперь отдайте его обратно».
Какое-то мгновение она колебалась, глядя на меня внимательно, прежде чем заговорила.
«Я хотела бы исследовать его дальше. Еще немножко. Вы же знаете, я отдам его обратно – что я еще могу сделать?»
Что еще? Что она имела в виду. Я был все еще зол.
«Конечно, вы можете изучить его. Но налог на изучение стандартного синего американского паспорта — сто долларов в час».
«Очень хорошо. Вот сто долларов».
И они у нее были в маленьком кошельке, который она вытащила из своих одежд. Они оказались в моей ладони, а она была уже за дверью, прежде чем я смог понять, что случилось.
Сто долларов. Они пахли как настоящая зелень. И через минуту бармен дал мне в обмен на них две бутылки настоящего шотландского виски. Вкус был неплох, очень даже неплох.
Европа была позади меня, Америка впереди, таинственная женщина в моей жизни, и деньги в кармане. Я сидел в шезлонге, пил и смотрел на звезды, которые делали вещи, которые звездам не свойственны, и мне просто повезло, что я не свалился в океан.
Я очутился в ее каюте. Было темно.
«Мой паспорт. Вы арендовали его на час, а он уже истек».
«Ваш паспорт уже в вашей комнате. Я недавно вернула его».
«Паспорт», сказал я, расставив руки, чтобы сохранить равновесие. Мои руки оказались на ее плечах.
«Таму …»
«Вам лучше пойти в свою каюту, Энди. Мы поговорим утром».
«Таму», я притянул ее ближе. Ее кожа была бархатной.
Только во второй половине дня я смог выползти из постели, ползать, это все что я мог делать. Я находился в своей каюте и не мог понять, как я туда попал. Я побрился, сжевал все таблетки аспирина, которые у меня были, принял холодный душ и позвонил, чтобы мне принесли много черного кофе.
В конце концов, это должно быть хорошая поездка. Я вышел в коридор и, насвистывая, направился к каюте Таму.
«Привет!», тепло сказал я, но там никого не было. Каюта была опрятной, но не было никаких личных вещей в поле моего зрения. За исключением американского паспорта на столе. Мой? Но мой был в моей каюте.
Это не могло быть правдой, но это было так. С фотографии на меня смотрела Таму. Рядом было написано ее имя – Тэмми Савани. Таму сафари? Место рождения, Коннектикут, США. Может капитан был прав, и она оказалась шпионкой? И именно для этого ей нужен был мой паспорт.
«Когда вы закончите изучать мой паспорт, могу ли я его вернуть?», спросила она. Она находилась внутри спиной к коридору.
«Ты американка?»
«Нет».
«Тогда ты шпионка?».
«Нет. Я торговый представитель, представляющий определенные финансовые интересы».
«Ты сказа, что ты простая арабская девушка».
«Необходимое прикрытие», спокойно ответила она.
«Из какой ты страны?»
«Тебе она неизвестна».
«У меня не так уж и плохо с географией, может это мой любимый предмет. Я знаю все страны, даже новые».
«Моя страна невероятно далека, на несколько световых лет от вас».
«Да, да, словно на другой планете».
«Это правильно».
Ну, это остановило меня, как вы можете себе представить.
«Я здесь, чтобы попытаться открыть торговые отношения с вашим миром. Я ищу культурные связи для нашей организации».
«Ты говоришь, как юрист, Таму».
«Кроме всего прочего, я им и являюсь».
«Кроме всего прочего ты – женщина. Ты хочешь рассказать мне об этом. Это случайность, что ваши люди и мы так похожи?».
«Мы совсем не похожи. У нас много общего, но боюсь, различий гораздо больше».
«Ты выглядишь очень похожей на меня».
«Пластическая хирургия. Наши медицинские технологии выходят далеко за пределы вашей».
Я пытался представить себе, как она выглядит на самом деле – затем пытался не представлять этого. Особенно после прошлой ночи.
«Я… мне очень жаль, я извиняюсь за то, что случилось прошлой ночью. Я был не в себе…»
«Я знала это. Запах алкоголя был очень сильным. Я думала, что вы могли бы наделать много шума, если бы я выставила вас. Я не могла включить свет, потому что мой копир делал копию с вашего паспорта. Так что, я решила, что это будет мудрым поступком».
«Да, ха-ха, мудрым. Рад, что вы не возражаете».
«И я хотела бы сказать вам еще одну вещь. Прежде чем отправиться на вашу планету, я принял форму самки вашего вида».
«Тогда вы…»
«Мужчина. Именно так. Один из руководителей в нашей большой корпорации».