The end of the story by Jack London

Jack London

Jack London

Four men were playing cards at a table made of rough boards. They were sitting in their shirts, their faces were covered with sweat. But their woolen-socked and moccasined feet were frozen. Such was the difference of temperature in the small cabin. The iron stove was red-hot; yet, eight feet away, on a shelf, lay frozen meat and bacon.
The men played whist: the pair that lost would have to dig a fishing hole through the seven feet of ice and snow that covered the Yukon.
“It’s cold,” said one of the men. “What’s the temperature, Doc?”
“About fifty,” said Doc. He was a slender, dark-haired man, healthy and strong. He had black and clever eyes. His hands were fine and nervous, made for delicate work.
Suddenly there was a knock at the door and a stranger came in.

The skin on his cheeks was black and there was ice on his chin. He tried to move his lips and say something but couldn’t. He came near the stove.
“We need a doctor”, he said at last, when he could move his lips. “There’s a man up the river who’s been clawed by a panther.”
“How far from here?» Doctor Linday asked.
“About a hundred miles.”
“When did it happen?”
“Three days ago.”
“Bad?”
“Right arm broken. Ribs broken. We sewed up two bad wounds as well as we could.”
“Where were they?”
«Stomach.”
“He’s as good as dead,” Linday said angrily.
“No. That man isn’t going to die. He knows I’ve gone for a doctor and he’ll live until you get there. He won’t let himself die. I know him”.
“No, I’m not going to travel a hundred miles at fifty below for a dead man.”
“Yes, you will. And we’ll leave in ten minutes.”
“What makes you so sure?” Linday asked coldly. And then Tom Daw made the speech of his life.
“Because he’s going to live till you get there, even if it takes you a week to make up your mind. Besides, his wife is with him and she’s helping him to live, till you come. They love each other, and she has got a will like his. I’ll bet he’ll be alive when you come. I have a team of dogs on the river bank and we’ll leave in ten minutes.”
Tom Daw pulled down his ear-flaps and walked out.
“Damn him!” Linday cried angrily, looking at the closed door.
After a long and weary journey the two men staggered up to a small cabin beside a river. Linday entered from the bright sunshine and at first he couldn’t see clearly the people in the dark cabin. He only noticed that they were two men and a woman. He went straight to the bunk where the wounded man was lying. His eyes were closed, his face was thin and worn, yet the features were handsome.
He glanced quickly at the woman, then even quicker at the face of the lying man. The woman was breathing hard, her face became very white. Linday turned to the men.
“You clear out. Clear out at once.”
They didn’t move.
“This is a serious case,” Linday said. “I want to talk to his wife.”
“I’m his brother,” said one of them.
The woman turned her white face to the men and said: “Please, please go.”
“So?” Linday said when the men had left the cabin. “So that’s your Rex Strang?”
She looked at the man on the bunk and then, silently, at Linday.
“Why don’t you speak?”
She shrugged her shoulders.
“What can I say? You know it is Rex Strang.”
“Thank you. Maybe you remember that it’s the first time I’ve seen him.
“What are you going to do?” she asked after a minute.
“Eat and rest before I start back.”
“What are you going to do about…?” she pointed to the unconscious man.
“Nothing.”
“You mean you’ll kill him,” she said slowly. “Kill him by doing nothing!”
“From time immemorial,” he said with a cruel little smile, “it has been a custom to do away with wife-stealers.”
“You are wrong, Grant,” she answered gently. “You forget that Rex never stole me. I went with him with a song on my lips. I loved him. We went together. You may just as well say that I stole him… Grant, do you remember Lake Geneva?”
“I do. I was absurdly happy then.”
“There’s such a thing as old sake. Won’t you please just remember… a little… Oh, so little… of what we were to each other then?”
“No, thank you.”
“What are you going to do?”
“Nothing.”
She wanted to say something, when a knock came on the door.
“Get out!” he shouted.
“If you want any help —”
“Get out! Get a bucket of water!”
“You are going to …?” she began in a trembling voice.
“Wash up.”
“Listen,” she said coldly. “I’ll tell his brother. If you don’t do anything, he’ll kill you.”
“Don’t threaten me,” he said gravely. ‘You should know me better. Besides,” he added with a bitter laugh, “I don’t see how it will help Rex Strang if you kill me.”
“Oh, Grant,” she said, “I don’t want to lose him. I love him, Grant. I love him so much. And I’ve sat here beside him so many dreadful days. Oh, Grant, please help him.”
He didn’t answer. Then she saw a smile on his lips. It wasn’t a pleasant smile.
“How much do you love him?” he asked. She only looked at him with shining eyes, and he nodded to show he was answered.
“Now listen to me,” he said, “listen carefully. I want to tell you a story. There was a woman, young and beautiful and there was a man. Well, the man was a painter. They fell in love with each other but he soon rode away. She loved him. In ten years she wept the beauty out of her face. Some women lose their beauty, you know, when sorrow comes.
“Now it happened that the man went blind. Ten years later, led as a child by the hand, he came back to her. He could no longer paint. And she was very happy he couldn’t see her face. Remember, he loved beauty”.
“One day he told her of live great pictures he wished to paint. If only his sight could be restored! He would paint them and feel happy. And then, somehow, she got an elixir that could restore his sight”.
“Now you see her struggle. With sight, he could paint his five pictures, he would be happy. Also, he would leave her. Beauty was his religion. He wouldn’t love her ruined face. Five days she struggled. Then she gave him the elixir.”
Linday paused. He went on slowly.
“The question is, do you love Rex Strang as much as that?”
“And if I do?”
“Do you?”
“Yes.”
“You are ready to give him up?”
“Yes,” she said in a low voice.
“And you will come with me?»
“Yes,” now her voice was a whisper. «When he is well, yes.”
“You understand. You’ll be my wife.”
She turned very pale, but she nodded,
“Very well.” He jumped to his feet. “I’ll need help. Call his brother here. Call them all here. Boiling water — I need a lot of it. Daw, make a fire and start boiling all the water you have. Now you to the other man, out that table near the window. Clean it, scald it. Clean, man, clean, as you’ve never cleaned a thing before. You, Mrs Strand, will be my helper. Now listen carefully to my instructions…”
In the weeks that followed Linday worked day and night. There were days of high -temperature and delirium. Days when Strang’s pulse could be hardly felt. Days when he lay with eyes wide-open, his face white with pain. Never had Linday had such a terrible case. But he had never had a healthier man to work upon. Besides, his patient had the vitality of a cat.
“He will be a cripple?” Madge asked.
“No, he won’t. He won’t just walk. He’ll run and jump and fight. And he’ll be as attractive as before. Are you pleased: Remember, you won’t be with him.”
“Go on, go on,” she whispered. “Make him what he was!”
More than once Linday put him under the anaesthetic and did terrible things. He had to cut and sew, and then cut and sew again. And this went on for weeks. The only thing that saved Strang was his vitality and remarkable health.
One day Linday told Madge: “You’ll need a divorce before we can marry again. The law is the law. Shall we go to Lake Geneva?”
“As you like,” she said.
Another time he said: “What did you see in him? I can’t understand. I know he had money. But I wasn’t a poor man. My practice… well, I made about 40,000 a year.”
“Perhaps you’ve explained it,” she answered. “Perhaps you were too interested in your practice. Maybe you forgot me.”
Linday sniffed. “And maybe your Rex is too interested in hunting?”
“There’s no explanation,” she said. “No one can explain love. I love him, that’s all.”
The day came when Strang’s bed was carried out of the cabin and into the sunshine.
“Let me tell him now,” she said.
“No, wait” he answered.
Later Strang was able to sit, able to make his first steps.
“Let me tell him now,” she said.
“No, not yet,” was the answer.
Summer came and went. At the end of August Strang had completely recovered. He was slender and full of grace; he walked as Linday had seen no man walk.
One day Linday told Strang to run and tried to follow him, but couldn’t. At the end of ten miles he had to stop. He threw himself on the grass, panting and sweating and cried:
“Enough! I can’t keep up with you.”
Strang sat down on the grass and smiled at the doctor.
“Does anything hurt? Any pains anywhere?” Linday asked.
Strang shook his curly head.
“You’re all right, Strang. For a winter or two you may feel the cold in the old wounds. But that will pass.”
“Doctor,” said Strang. “You’ve done miracles. I don’t know how to thank you. I don’t even know your name.”
“It doesn’t matter” said Linday. “I want one final test and then I’ll know I’ve done my job. Daw told me that you could go down the river to the Big Windy and back again in three days. I want you to do it again, as last year.”
“Now,” Linday said to Madge, “you’ve got an hour to pack! I’ll go and get the canoe ready. In a week we’ll be in Dawson.”
“I hoped…”
“That I wouldn’t make you keep your promise?”
“No, I didn’t. But it isn’t fair. You’ve sent him away for three days. I won’t be able to say good-bye to him.”
“Leave a letter.”
“I’ll tell him all.”
“You must tell him all,” was the answer.
When he returned from the canoe, her things were packed, the letter was written. He carried her things down to the bank. Linday watched her carefully, but she was calm and ready to step into the canoe.
“Wait,” he said. One moment. You remember the story I told you. I didn’t tell you the end. When the woman gave him the elixir and was going to leave, she happened to see in the mirror that her beauty had returned to her. And he opened his eyes and gave a cry of joy at the sight of her beauty and took her in his arms.”
She waited in silence. There was wonder in her eyes.
“You are very beautiful, Madge,” he paused, then added dryly, “Good-bye.”
“Grant…” she said, almost whispered.
He gave a bitter little laugh. “I just wanted to show you I wasn’t such a bad man. Good for evil, you know.” “Grant…”
He stepped into the canoe and held out a thin nervous hand. “Good-bye”, he said.
She took his hand.
“Dear, strong hand,” she whispered, and kissed it. He jerked it away and began to paddle away from the bank.

Конец истории (Джек Лондон)
Четверо мужчин играли в карты на столе, сделанном из необработанных досок. Они сидели в одних рубашках, их лица были покрыты потом. Но их ноги в шерстяных носках и мокасинах мерзли. Такова была разность температур в небольшом салоне. Железная печь была раскалена; тем не менее, восемь футов в стороне, на полке лежали замороженные мясо и бекон.
Мужчины играли в вист: пара, которая проиграла, должна была прорубить прорубь через семь футов снега и льда, которые покрывали Юкон.
«Холодно», сказал один из мужчин. «Какая температура, Док?»
«Около пятидесяти», сказал Док. Он был стройным, темноволосым мужчиной, здоровым и сильным. У него были черные и умные глаза. Его руки были красивые и нервные, созданные для тонкой работы.
Вдруг раздался стук в дверь, и вошел незнакомец. Кожа на его щеках была черной, и на подбородке был лед. Он пытался шевелить губами и что-то сказать, но не мог. Он подошел к печке.
«Нам нужен доктор», сказал он, наконец, когда смог шевелить губами. «Там человек вверх по реке, на него напала пантера».
«Как далеко отсюда?», спросил доктор Линдей.
«Около сотни миль».
«Когда это случилось?»
«Три дня назад».
«Он сильно ранен?»
«Правая рука сломана. Ребра сломаны. Мы зашили две серьезные раны как смогли».
«Где они были?»
«В области желудка».
«Он так хорош, как мертвый», сердито сказал Линдей.
«Нет. Этот человек не собирается умирать. Он знает, что я пошел за врачом, и он будет жить, пока вы не придете. Он не позволит себе умереть. Я знаю его».
«Нет, я не собираюсь идти сто миль в пятьдесят градусов ради покойника».
«Нет, Вы пойдете. И мы выходим через десять минут».
«Почему вы так уверены?», холодно спросил Линдей.
И тогда Том Дау произнес речь своей жизни. «Потому что он будет жить, пока вы не придете, даже если вам потребуется неделя для принятия решения. Кроме того, с ним его жена, и она помогает ему жить, пока Вы не придете. Они любят друг друга, и у нее такая же железная воля как у него. Я готов поспорить, что он будет жив, когда вы придете. У меня есть упряжка собак на берегу реки, и мы отъезжаем через десять минут».
Том Дау надел шапку ушанку и вышел.
«Черт бы его побрал!», сердито воскликнул Линдей, глядя на закрытую дверь.
После долгой и утомительной поездки двое мужчин направились к маленькой хижине рядом с рекой. Линдей вошел с яркого солнечного света, и поначалу он не мог ясно видеть людей в темной хижине. Он только заметил, что это были мужчина и женщина. Он подошел прямо к кровати, где лежал раненый. Его глаза были закрыты, лицо его было тонким и поношенным, и все же его черты были красивы.
Он быстро взглянул на женщину, затем даже быстрее на лицо лежащего человека. Женщина тяжело дышала, ее лицо стало очень бледным. Линдей повернулся к двум мужчинам:
«Выйдите. Выметайтесь».
Они не двигались.
«Это серьезный случай», сказал Линдей. «Я хочу поговорить с его женой».
«Я его брат», сказал один из них.
Женщина повернула свое бледное лицо к мужчинам и сказала: «Пожалуйста, пожалуйста, идите».
«Ну», сказал Линдей когда мужчины покинули хижину. «Так это ваш Рэкс Стрэнг?»
Она посмотрела на человека на кровати и затем молча на Линдея.
«Почему бы вам не сказать?»
Она пожала плечами.
«Что я могу сказать? Вы знаете, что это Рэкс Стрэнг».
«Спасибо. Может быть, вы помните, что я вижу его в первый раз».
«Что вы собираетесь делать?» спросила она через минуту.
«Покушать и отдохнуть перед тем как я начну».
«Что вы собираетесь делать с ним?», она указала на мужчину находящегося без сознания.
«Ничего».
«Вы имеете в виду, что Вы убьете его», сказала она медленно. «Убьете его своим бездействием!»
«С незапамятных времен», сказал он с жестокой улыбкой, «был обычай убивать похитителей жен».
«Вы не правы, Грант», ответила она мягко. «Вы забываете, что Рекс никогда не похищал меня. Я пошла с ним с песней на устах. Я любила его. Мы пошли вместе. С такой же уверенностью можно сказать, что это я украла его… Грант, ты помнишь, Женевское озеро?»
«Да. Я был до смешного счастлив тогда».
«Есть такая вещь – по старой памяти. Пожалуйста, просто вспомни … немного… О, так мало … о том, кем мы были друг для друга тогда…»
«Нет, спасибо».
«Что ты собираешься делать?»
«Ничего».
Она хотела что-то сказать, когда раздался стук в дверь.
«Убирайся!» закричал он.
«Если вам нужна какая-либо помощь…»
«Убирайся! Принеси ведро воды!»
«Вы собираетесь …?», начала она с дрожью в голосе.
«Помыть посуду».
«Послушай», сказала она холодно. «Я скажу его брату. Если ты ничего не сделаешь, он убьет тебя».
«Не угрожай мне», сказал он серьезно. «Ты ложна лучше знать меня. Кроме того», добавил он с горькой усмешкой, «Я не вижу, как моя смерть поможет Рексу Стрэнгу».
«О, Грант», сказала она, «я не хочу его потерять. Я люблю его, Грант. Я люблю его так сильно. И я сидела здесь рядом с ним так много ужасных дней. О, Грант, пожалуйста, помоги ему».
Он не ответил. Потом она увидела улыбку на его губах. Это была неприятная улыбка.
«Как сильно ты его любишь?», спросил он. Она лишь посмотрела на него сияющими глазами, и он кивнул в знак того, что получил ответ.
«А теперь послушай меня», сказал он, «внимательно слушай. Я хочу рассказать тебе одну историю. Жила-была молодая и красивая женщина и мужчина. Он был художником. Они полюбили друг друга, но вскоре он уехал. Она любила его. За десять лет она выплакала красоту со своего лица. Знаешь ли, некоторые женщины теряют свою красоту, когда приходит печаль. Случилось так, что мужчина ослеп. Десять лет спустя, ведомый, словно ребенок за руку, он вернулся к ней. Он больше не мог рисовать. И она была очень счастлива, что он не мог видеть ее лицо. Помнишь, он любил красоту. Однажды он рассказал о замечательных картинах, которые он хотел бы нарисовать. Если бы только его зрение можно было восстановить! Он бы рисовал их и чувствовал бы себя счастливым. Затем, каким-то образом, заполучила эликсир, который может восстановить зрение. Теперь ты видишь ее внутреннюю борьбу. С вернувшимся зрением он смог бы написать свои пять картин, и был бы счастлив. Но он также мог оставить ее. Красота была ее религией. Он бы не полюбил ее измученное лицо. Пять дней она боролась со своими противоречиями. А затем дала ему эликсир», Линдей остановился. Он продолжил медленно.
«Вопрос в том, любишь ли ты Рэкса Стрэнга настолько же сильно?»
«А что если да?»
«Так да?»
«Да».
«Ты готова отказаться от него?»
«Да», сказала она низким голосом.
«И ты пойдешь со мной?»
«Да», теперь ее голос был шепотом. «Когда он поправится, да».
«Ты понимаешь. Ты будешь моей женой».
Она повернулась очень бледная, но кивнула.
«Очень хорошо». Он вскочил на ноги. «Мне нужна помощь. Позови его брата. Вскипяти воды – мне нужно много. Разведи огонь и начни кипятить всю воду, которая есть. Теперь вы, помойте вон тот стол у окна. Помойте и ошпарьте его. Мойте его так, как никогда раньше не мыли. Вы, миссис Стрэнд, будете моим помощником. Слушайте мои указания очень внимательно…»
В последующие недели Линдей работал день и ночь. Были дни высокой температуры и бред. Дни, когда пульс пострадавшего едва прощупывался. Дни, когда он лежал с широко открытыми глазами, бледный от боли. У Линдея никогда не было такого ужасного случая. Но у него никогда и не было более здорового человека. Кроме того, его пациент имел живучесть кошки.
«Он будет калекой?», спросила Мэдж.
«Нет, не будет. Он будет не только ходить. Он бегать и прыгать и драться. И он будет столь привлекательным как раньше. Ты довольна. Помни, что ты не будешь с ним».
«Продолжай, продолжай», прошептала она. «Сделай его таким, каким он был прежде!
Более чем один раз Линдей держал его под наркозом и делал ужасные вещи. Ему приходилось резать и шить, а затем резать и шить снова. И это продолжалось неделями. Единственное, что могло спасти Стрэнга, его жизнеспособность и отличное здоровье.
Однажды Линдей сказал Мэдж: «Вы должны развестись, прежде чем мы сможем снова пожениться. Закон есть закон. Мы пойдем к берегу Женевского озера?»
«Как ты хочешь», сказала она.
В другой раз он сказал: «Что ты в нем нашла? Я не понимаю. Я знаю, что он имел деньги. Но и я не был бедным человеком. Моя практика … ну, я зарабатывал около 40000 в год».
«Может быть, ты уже объяснил это», ответила она. «Может быть, ты был слишком заинтересован в своей практике. Может быть, ты забыл обо мне».
Линдей фыркнул. «А может быть, твой Рэкс слишком заинтересован в охоте?»
«Этому нет объяснений», сказала она. «Никто не может объяснить любовь. Я люблю его, вот и все».
Настал день, когда кровать Стрэнга вынесли из хижины на солнце.
«Позволь мне сказать ему сейчас», сказала она.
«Нет, подожди», ответил он.
Позже Стрэнг был в состоянии сидеть, в состоянии сделать свои первые шаги.
«Позволь мне сказать ему сейчас», сказала она.
«Нет, пока нет», был ответ.
Лето пришло и ушло. В конце августа Стрэнг полностью выздоровел. Он был стройным и полон привлекательности; он ходил так, как ни один человек не ходил.
Однажды Линдей сказал Стрэнгу бежать и попытался последовать за ним, но не смог. Через десять миль ему пришлось остановиться. Он упал на траву, тяжело дыша и потея, крикнул: «Достаточно! Я не могу успеть за тобой».
Стрэнг сел на траву и улыбнулся доктору.
«Что-нибудь болит? Где-нибудь больно?» спросил Линдей.
Стрэнг отрицательно покачал курчавой головой.
«Ты в порядке Стрэнг. В течение зимы или двух ты можешь чувствовать холод в старых ранах. Но это пройдет».
«Доктор», сказал Стрэнг. «Вы сотворили чудо. Я не знаю, как вас благодарить. Я даже не знаю вашего имени».
«Это не имеет значения», сказал Линдей. «Я хочу провести один заключительный тест, и я буду знать, что моя работа выполнена. Мне сказали, что вы можете пройти вниз по реке к Большому Ветрено и вернуться назад за три дня. Я хочу, чтобы вы сделали это снова, как и в прошлом году».
«Теперь», Линдей сказал Мэдж, «у тебя есть час, чтобы собраться. Я пойду и приготовлю каноэ. Через неделю мы будем в Доусоне».
«Я надеялся, что …»
«Что я не заставлю тебя сдержать обещание?»
«Нет. Но это несправедливо. Ты отослал его на три дня. Я даже не смогу попрощаться с ним».
«Оставь ему письмо».
«Я расскажу ему все».
«Ты должна все ему рассказать», был ответ.
Когда он вернулся от каноэ, ее вещи были упакованы, письмо было написано. Он нес ее вещи вниз к берегу. Линдей тщательно наблюдал за ней, но она была спокойна и готова сесть в каноэ.
«Подожди», сказал он. «Один момент. Ты помнишь историю, которую я рассказал тебе. Я не досказал ее конец. Когда женщина дала ему эликсир и собралась уходить, она случайно увидела в зеркале, что ее красота вернулась. Он открыл глаза и вскрикнул от радости при виде ее красоты и взял ее на руки».
Она ждала в тишине. В ее глазах было удивление.
«Ты очень красива, Мэдж», он сделал паузу, а затем добавил сухо, «Прощай».
«Грант …», сказала она, почти шепотом.
Он горько рассмеялась. «Я просто хотел показать тебе, что я не был таким плохим человеком. Добром отвечаю на зло, знаешь ли».
«Грант …».
Он шагнул в лодку и протянул тонкую нервную руку. «До свиданья», сказал он.
Она взяла его за руку. «Дорогой, сильная рука», прошептала она и поцеловала ее.
Он отдернула ее и начал грести от берега.